Beo zoo vrt (Vrt dobre nade) je gradski zoološki vrt grada Beograda. Nalazi se u centru grada, podno tvrđave Kalemegdan, na prostoru koji je poznat kao Mali Kalemegdan. To je prvi zoološki vrt u Srbiji, ali i najmoderniji.
U beogradskom zoološkom vrtu trenutno živi 190 životinjskih vrsta i oko 1.800 jedinki. Od toga najviše vrsta čine ptice, nešto manje sisari, a zatim gmizavci, nekoliko vrsta zglavkara i jato pirana. U Vrtu žive domaće životinje, ali i mnogo ugroženih vrsta. Beo zoo vrt poseduje i veliku kolekciju belih životinja. Albino nandui, Benetovi valabiji, bengalski tigrovi, fazani, paunovi su retka pojava u divljini, ali Beo zoo vrt poseduje ove životinje. Poseban ponos beo zoo vrta je i najveći čopor belih lavova na svetu. Beo zoo vrt je uključen u internacionalnim projektima razmnožavanja ugroženih vrsta (borneo orangutan, beli lav, nizijski tapir, bengalski tigar, orao bradan, gepard)
Beogradski zoološki vrt je otvoren na Petrovdan, 12. jula 1936. godine. Sam zološki vrt je 12. jula 1936. godine od svojih para i na svom imanju osnovao i otvorio gradonačelnik Vlada Ilić.[1] Vrt je tada bio dvostruko veći nego danas i prostirao se sve do Nebojšine kule. Prvi direktor je bio Aleksandar Krstić. Prvi stanovnici vrta bili su velike mačke, medvedi, vukovi, primati, ptice i egzotični biljojedi. Više puta zoološki vrt su posetili članovi kraljevske porodice Karađorđević. Kada je stvoren, Beogradski zoološki vrt je obuhvatao površinu od 3,5 hektara, da bi bio proširen na 7 i na kraju na 14 hektara. U toj formi dočekao je Drugi svetski rat. Tokom njega bombardovan je 1941. i 1944. i tada su sve životinje poginule osim nekolicine. Zbog razaranja i smanjenja broja eksponata, zoološki vrt je nakon rata smanjen na 6 hektara, koliko i danas zauzima. Današnji imidž Vrt je počeo da dobija od 1. maja 1986. godine kada je za direktora postavljen Vuk Bojović.
